Don't Hold Back

18.11.2012.

Zapamti, sve se desava sa razlogom

Mi, ljudska bica, samo smo dio necega mnogo veceg. Kada hodamo, mozemo da zgazimo bubu ili jednostavno da izazovemo promjenu u vazduhu zbog koje ce muva da zavrsi tamo gdje, inace, nikad ne bi stigla. I kada to primijenimo na nas i zamislimo da smo insekti, u vecem univerzumu u ulozi koju smo upravo odigrali, savrseno je jasno da smo svakodnevno pod uticajem snaga koje kontrolisemo taman toliko koliko i sirota buba nase dzinovsko stopalo dok se spusta na nju.



04.11.2012.

Svako zadovoljstvo nestaje kao mjehur sapunice

Trazim li JA previse ili TI dajes premalo?


05.07.2012.

Al' opet, nisu svi isti... Svako razocara na svoj nacin.

Razocarana.

U ljubav, u prijatelje i u sebe.
Glupostima nikad kraja.
Jedino sto mi ostaje je NADA da je sve ovo prolazno.

ALI NIJE SVE TAKO CRNO! :) SAD KAD SAM SE IZJADALA, PRELAZIM NA VEDRIJU STRANU.

Surfajuci netom, naisla sam na jednu vrlo zanimljivu pricu. I zato je moram napisati ovdje.

Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je postalo jasno da cemo se uzeti, odlucila sam da prestanem da jedem pasulj.
Nekoliko meseci kasnije, na moj rodjendan, pokvario mi se auto dok sam se vracala kuci s posla. S obzirom da sam zivela na selu, pozvala sam muza i rekla mu da cu kasniti, jer sam morala da odpesacim kuci.
Iduci tako, uz put sam naisla na jednu malu krcmu iz koje se sirio miris pasulja i ja jednostavno nisam mogla da odolim. Posto sam imala pred sobom da prepesacim jos milje i milje, predpostavila sam da cu se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kuci. Usla sam u krcmu i za cas posla sam "sredila" tri porcije pasulja. Kada sam nastavila da pesacim, potrudila sam se da oslobodim sav gas.
Kada sam stigla, moj muz je bio radostan sto me vidi i veselo je rekao:
- "Draga, imam iznenadjenje za veceru!" Zatim mi je stavio povez preko ociju i odveo me do stolice za stolom za veceravanje.
Sela sam, i bas kad je hteo da mi skine povez, zazvonio je telefon. Naterao me je da mu obecam da necu dirati povez dok se ne vrati, i otisao da se javi. Pasulj koji sam pojela je jos uvek radio i pritisak je postao nepodnosljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muz ne vrati, nagla se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s djubrivom, prolazeci pored pilane, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i zustro oduvala smrad.
Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori od kuvanja kupusa. Naculivsi usi na telefonski razgovor u susednoj sobi, nastavila sam ovako da nizem narednih nekoliko minuta.
Zadovoljstvo je bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje slobode, ucinila sam jos nekoliko brzih kruznih pokreta salvetom da razduvam sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i olaksanja, spustila ruke na krilo.
Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguc izraz kada se moj muz vratio i izvinuo sto se tako dugo zadrzao. Pitao me jesam li virila a ja sam ga uverila da nisam.
U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo:
-"Srecan rodjendan!"
Pala sam u nesvest!!!


29.05.2012.

Najbolji nacin da nesto izgubis jeste da se boris da ga zadrzis...

Danas sam vam, dragi moji, cio dan bila odsutna sa ove planete. Mislima sam bila unazad godinu dana. Cini mi se da nije bilo trenutka kad nisam gledala na sat i sjecala se sta sam tad radila sa njim. Ne funkcionisem. Na dozivanja se trzam, kad razgovaram izgledam kao da sam upravo iz kreveta. I zbog koga sve to? Zbog jednog majmuna. Da, da, majmuna. Ali ne obicnog. Bilo bi to suvise nisko da ga pored majmuna nazovem jos i obicnim. To makar nije bio. Ja bih bila takva kad bih sve te lijepe momente nazvala obicnim. I mozda bih i uspjela normalno napisati ovaj post kad bih se barem na 5 minuta prestala osvrtati na njegovo ime na skype-u i ocekivala da svakog momenta nazove, kao nekad... Ali znam da se to nece desiti. Bio je jasan. Izbrisao me iz svog zivota i za to sam sama kriva. Pa dobro, pravicu se da mi je svejedno. Sjecanja mi makar ostaju, njih mi ne moze oduzeti, zar ne?

Pitam se samo... da li se i on sjeca da smo prije tacno godinu dana u ovo vrijeme setali ulicama sa prigusenim svjetlima, kad me onako nehotice hvatao po stomaku a ja govorila da provjerava koliko viska imam... Da je te iste veceri meni poklonio onu ruzu koja sada lezi ispod mog kreveta, osusena, obavijena celofanom ali za mene jos uvijek najljepsa na svijetu... i da je te veceri prvi put pokusao da me poljubi, a ja ga odbila?


Naravno da se sjeca. Ne moze on tako lako da zaboravi. Mene ne, ja se tako ne zaboravljam.

28.05.2012.

Od svih poljubaca, zagrljaja i plesova, uvijek bude najljepsi onaj PRVI

Prije tacno godinu dana sam u ovo vrijeme prvi put plesala sa njim. Osjetila sam ono sto kazu da se osjeca samo jednom u zivotu. I sve bih ponovo. Previse mi fali.

Samo ja znam kako cu prezivjeti ova 3 dana...


Svecano docekivanje 29-og.


KAKO DA PREZIVIM TO STO GA VISE NEMAM?



Stariji postovi